Misaonica · Srbija

Nova misaonica za
Srbiju.

Razvijamo i poklanjamo module za razvoj društva: zaokružene predloge oslonjene na rešenja koja su se u svetu već potvrdila.

Listaj
Zašto sada

U Srbiji se godinama više govorilo o podelama nego o rešenjima. Veliki društveni zaokret otvorio je prostor da se to promeni. Taj prostor neće dugo ostati prazan: ispuniće ga ili nova buka, ili teme od kojih društvo ima koristi.

Novi Šablon poziva javnost da otvori raspravu o temama koje su zaista važne za naše društvo i da, u duhu demokratije, rešenja traži kroz konstruktivan dijalog okrenut boljoj budućnosti. Moduli misaonice Novi Šablon su predlozi o tome kako javni sistemi mogu da rade bolje.

Manifest

Novi Šablon: Javni moduli

Novi Šablon je nestranačka grupa građana koja razvija i poklanja module za razvoj društva. Modul je zaokružen predlog za jednu oblast: polazi od rešenja koje se negde u svetu već potvrdilo, meri ga prema stanju u Srbiji i nudi oblik u kom bi moglo da zaživi ovde. Namera je da najbolje među njima prihvate i sprovedu oni kojima je to posao. Zato se moduli poklanjaju. Svako ih može preuzeti, prilagoditi i primeniti, a Novi Šablon za to ne traži zasluge.

Stav

Novi Šablon nema stranku i nema kandidata. Ne namerava da sam sprovodi ono što predlaže, niti da bira ko će to činiti. Od svakog modula zahteva samo jedno: da bude izvodljiv.

Princip redosleda

Redosled je važan koliko i sadržaj. Pre svake promene dolazi merenje, jer se ne može popravljati ono što nije izmereno. Pre novih i neisprobanih zamisli dolaze rešenja koja su se drugde već pokazala. Odluke koje se tiču ljudi donose se na osnovu podataka, a ne utiska. Programi kojima su potrebne godine da daju rezultat moraju biti zaštićeni od izbornih ciklusa.

Rizik od opstrukcije

Dobar mehanizam mora da radi i onda kada ga ne vode dobri ljudi. Zato svaki modul otvoreno navodi kako bi mogao biti opstruisan ili zloupotrebljen i koje mere taj rizik umanjuju.

Moduli

Ljudi. Zemlja. Država.

Osam modula raspoređeno je u tri stuba. Svaki donosi primer iz sveta, pregled stanja u Srbiji i predlog rešenja.

Izaberi oblast →

RAST
Rana akcija stručnog tima

Ko i kako pomaže porodici u prvim godinama deteta, kada je kvalitet interakcije najbitniji za rast i razvoj?

U svetu

Finska. Prvo savetovalište za majke i decu otvoreno je u Helsinkiju 1922, a od 1944. svaka opština mora da ima svoje. Usluge su besplatne. Od 1949. svaka majka ima pravo na paket za bebu ili novčanu pomoć, uz uslov da do kraja četvrtog meseca trudnoće ode na pregled. Smrtnost odojčadi pala je sa prosečnih 67,2 na 1.000 živorođenih (1935-1944) na 1,8 (2021).

SAD. Program kućnih poseta medicinskih sestara majkama niskih primanja (Nurse-Family Partnership) proveren je u tri randomizovana ispitivanja: Elmira 1977, Memfis 1987. i Denver 1994. Program navodi 48% manje zlostavljanja i zanemarivanja dece posle 15 godina praćenja i 50% manje kašnjenja u razvoju govora sa 21 mesec.

Engleska. Isti program proveren je na 1.645 majki. U odnosu na redovnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu nije doneo dodatnu kratkoročnu korist na glavnim merenim ishodima.

Jamajka. Grupa od 129 dece koja su zaostajala u rastu, uzrasta od 9 do 24 meseca, dve godine je dobijala nedeljne kućne posete obučenih zdravstvenih radnika iz zajednice, usmerene na podsticanje razvoja (1986-1987). Dvadeset godina kasnije njihove zarade sa punim radnim vremenom bile su 25% veće nego u kontrolnoj grupi, i sustigli su vršnjake koji nisu zaostajali u rastu. Ponovo je intervjuisano 105 od 129 učesnika.

U Srbiji

Patronažna služba. Osnovni paket zdravstvene zaštite obuhvata devet kućnih poseta patronažne sestre i deset ili više preventivnih pregleda kod pedijatra. Vlada je u martu 2016. usvojila nacionalni program za rani razvoj deteta. Prema UNICEF-u, patronažna služba je za sada više usmerena na opšte zdravlje, rast, negu i imunizaciju, a prevencija zanemarivanja i zlostavljanja i rano otkrivanje razvojnih kašnjenja manje su u fokusu.

Podsticajno roditeljstvo kroz igru. Program koji sprovode patronažne sestre i pedijatri pokrenut je u Novom Sadu, Kragujevcu, Vranju, Novom Pazaru i Boru, a zatim mu se pridružilo još 29 lokalnih samouprava. Do juna 2023. obuhvatio je više od 20.000 porodica.

Razvojna savetovališta. Rade u domovima zdravlja sa decom sa razvojnim rizicima i teškoćama. U pilot-fazi, u 9 od 168 domova zdravlja, obuhvatila su više od 17.500 dece i njihovih porodica.

Predškolsko i knjige. Predškolsko obrazovanje pohađa 61% dece uzrasta 36-59 meseci (2014: 50%), a na selu 46% (2014: 27%). Tri ili više knjiga kod kuće ima 48% dece iz najsiromašnijih domaćinstava, naspram 90% iz najbogatijih (MICS6, UNICEF i RZS, 2019).

Izvori (11)
SKOK
Obrazovanje za doba veštačke inteligencije

Sada kada sve zadatke rešava ChatGPT, kako reorganizovati edukativni sistem da pruži kvalitetno personalizovano obrazovanje na osnovu talenata i potencijala svakog pojedinca?

U svetu

Estonija. Program AI Leap (TI-Hüpe) prvo je, u avgustu 2025, obučio nastavnike, koji su formirali zajednice učenja da preispitaju nastavu i ocenjivanje. Učenici su aplikaciju za učenje zasnovanu na veštačkoj inteligenciji dobili tek od januara 2026. Program obuhvata 154 od 156 estonskih viših srednjih škola, 4.800 nastavnika i 20.000 učenika. Pre programa je 64-90% učenika od 6. do 12. razreda već koristilo besplatne alate veštačke inteligencije za školske zadatke. Program se nadovezuje na Tiger Leap, kojim je Estonija sredinom 1990-ih dovela računare i internet u svaku školu.

Južna Koreja. Udžbenici zasnovani na veštačkoj inteligenciji uvedeni su u martu 2025. za matematiku, engleski i informatiku, uz najmanje 533,3 milijarde vona (oko 385 miliona dolara) izdvojenih samo 2024. Posle jednog polugodišta, u avgustu 2025, izgubili su status udžbenika i postali dopunski materijal. Udeo škola koje ih koriste pao je sa 37% na 19%. Prijavljeni su tehnički problemi, činjenične greške i veće opterećenje nastavnika i učenika.

Kina. Studija koja je 30 meseci pratila 26.811 učenika od 7. do 12. razreda pokazala je da AI podiže ocene na domaćim zadacima za 18% i skraćuje vreme izrade za 30%. U roku od šest meseci isti učenici su na mesečnim testovima bez pomoći bili slabiji za 20%, a na prijemnim ispitima za 18% i 24%. Gubitak je koncentrisan kod onih koji su domaće praktično prepuštali AI-u; učenici koji su uz AI zadržali isto vreme rada imali su male gubitke.

Turska. U eksperimentu sa skoro 1.000 srednjoškolaca na časovima matematike, običan GPT-4 popravio je rezultate na vežbanju za 48%, a verzija podešena kao tutor, koja daje smernice umesto rešenja, za 127%. Kada je pristup uklonjen, učenici koji su koristili običnu verziju bili su na ispitu 17% slabiji od onih koji ga nikada nisu imali. Kod tutora tog gubitka uglavnom nije bilo.

U Srbiji

Znanje učenika. Na testiranju PISA 2025, čiji su rezultati objavljeni u septembru 2026, osnovni nivo znanja dostiglo je 47% učenika u Srbiji iz matematike (prosek OECD-a: 65%), 52% iz čitanja (69%) i 57% iz prirodnih nauka (74%). Rezultati su u sve tri oblasti ispod proseka OECD-a i niži nego 2022.

Izvori (6)
PLUG
Poljoprivredna, lokalna, udružena gazdinstva

Kako da malo gazdinstvo dođe do moderne tehnologije, dronova, robotike i automatizacije koje samo ne može da priušti?

U svetu

Francuska. Posle Drugog svetskog rata zvanično su osnovane zadruge za zajedničko korišćenje poljoprivrednih mašina (CUMA). Danas ih ima 11.510, sa prosečno 23 člana, i obuhvataju svakog drugog francuskog poljoprivrednika, ukupno 199.000 članova. Zajedno imaju više od 250.000 mašina. Zadrugu čine najmanje četiri poljoprivrednika, a mašine kupuje u svoje ime, uz bankarski kredit. Članovi plaćaju po upotrebi: u jednoj zadruzi prikolice se iznajmljuju za 15 evra dnevno. Mrežu čine 65 lokalnih, 10 regionalnih i jedna nacionalna federacija.

U Srbiji

Gazdinstva. Prema Popisu poljoprivrede 2023, Srbija ima 508.325 poljoprivrednih gazdinstava, sa prosečno 6,4 hektara korišćenog zemljišta. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 61 godina, a 44,7% vlasnika porodičnih gazdinstava starije je od 65 godina.

Mašine i voda. Gazdinstva imaju 482.498 dvoosovinskih traktora, po jedan na prosečno 6,7 hektara, a 91% traktora starije je od deset godina (2012: 95%). Navodnjava se 8,3% korišćenog zemljišta (RZS).

Znanje već postoji. Institut BioSens iz Novog Sada vodi ANTARES, najveći istraživački projekat koji je EU ikada finansirala u Srbiji, sa budžetom od skoro 30 miliona evra. Njegovu digitalnu platformu AgroSens koristi više od 20.000 poljoprivrednika.

Izvori (6)
SVOJ
Solarna Vojvodina

Da li je solarni potencijal Vojvodine iskorišćen?

U svetu

Austrija. Pokrajina Burgenland (oko 285.000 stanovnika, 3.962 km²) do 2013. je iz vetra podmirivala 100% svojih potreba za strujom, sedam godina pre cilja postavljenog za 2020. Sve je počelo 1992, kada je jedan meštanin hteo da postavi vetrenjaču na svom imanju. Za projekat je osnovano preduzeće u kom opština ima 98% udela. Procenjuje se da je razvoj vetroenergije u Burgenlandu doneo oko 4.500 radnih mesta.

Francuska. Dekret iz aprila 2024. dozvoljava agrosolarne panele na poljoprivrednom zemljištu samo ako pad prinosa ne pređe 10% u odnosu na kontrolnu parcelu. Paneli smeju da pokriju najviše 40% površine, osim kod već dokazanih rešenja.

Danska. Zakon o obnovljivoj energiji iz 2008. obavezuje investitore da meštanima ponude najmanje 20% vlasništva u novim projektima. Vetropark Middelgrunden kod Kopenhagena od 2001. je u polovini vlasništva 10.000 članova zadruge, a drugu polovinu drži gradsko komunalno preduzeće.

Kalifornija. Paneli od 1,6 MW iznad kanala za navodnjavanje (projekat Nexus, završen u septembru 2025) smanjuju isparavanje vode do 70% i rast algi za 85%.

U Srbiji

Struja danas. Srbija je 2025. proizvela 72% struje iz fosilnih goriva, a 4,5% iz sunca i vetra zajedno (Ember). Cilj je 45,2% struje iz obnovljivih izvora do 2030, a prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu dosadašnjim tempom neće biti dostignut.

Aukcije. Na drugoj aukciji (februar 2025) dodeljeno je 645 MW: 468 MW vetra i 177 MW sunca, uz ugovore za razliku na 15 godina. Ponude za solarnu struju bile su od 50,9 do 59 evra po MWh, ispod plafona od 72 evra, a među dobitnicima je i jedan agrosolarni projekat.

Krovovi. Do jula 2025. status kupca-proizvođača imalo je 5.071 korisnika sa ukupno 106 MW. Domaćinstava je 3.667, ali sa samo 30 MW, što je oko 0,16% stambenih kuća. Državni cilj je 500 MW takvih elektrana do 2030.

Mreža. Elektromreža Srbije procenila je 2023. da sistem, uz postojeće kapacitete za regulaciju i reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta, može da radi sa 5.800 MW vetra i sunca.

Izvori (9)
RAD
Revizija, adaptacija, doškolovanje

Šansa za svakoga.

Dijagnoza

Javni sektor u Srbiji zapošljava više od 610.000 ljudi, više od četvrtine svih zaposlenih. Fiskalni savet ocenjuje da je sistem plata loše uređen: u nekim službama ljudi ima previše, u drugim premalo. Za deset godina broj zaposlenih smanjio se za manje od 2%. Od 408 rukovodećih mesta u državnoj upravi, 185 su 2022. držali vršioci dužnosti.

Predlog

Revizija javnog sektora sa sigurnim prelaskom za zaposlene, u pet faza tokom 30 meseci:

  1. Profilisanje i revizija diploma (meseci 1–6). Revizija diploma ide od najviših rukovodećih pozicija naniže. Svi zaposleni prolaze validan test ličnosti.
  2. Istraživanje tržišta rada (1–6). Gde su poslovi danas i gde će biti sutra. Tržište rada istražuje novooformljena statistika (RESS), postojeći Republički zavod za statistiku sa novim rukovodstvom ili spoljna agencija za istraživanje tržišta rada.
  3. Priprema obuka (7–12). Na osnovu istraživanja pravi se katalog obuka za prekvalifikacije po izboru, uključujući sertifikovane programe iz drugih zemalja.
  4. Subvencionisane obuke (13–24). Za pozicije označene za optimizaciju postoji prelazni program 4+4: četiri sata rada i četiri sata obuke, o trošku države, u radničkim univerzitetima. Program liderstva pomaže osnivanje radnih grupa, timova i firmi, a budući preduzetnici dobijaju subvencije uz rigoroznu proveru investicione banke.
  5. Optimizacija (25–30). Interne korekcije, sertifikati, isplata subvencija za privatne biznise i otpremnina.

Merenje performansa rada traje svih 30 meseci. Spoljni procenjivači mere rad i pregledaju sve pozicije, a za svaku se odlučuje da li se zadržava, unapređuje, digitalizuje, optimizuje ili ukida.

Potencijalni ishodi za zaposlene

Ista pozicija, premeštaj tamo gde je potreban, veća plata ili plaćena prekvalifikacija sa sertifikatom, za stabilne poslove u zemlji ili inostranstvu, po izboru zaposlenog. Ko je na poziciji koja se gasi, prolazi prelazni program tokom trenutnog zaposlenja, o trošku države. Posle obuke sledi nov posao, podrška za sopstveni biznis ili pravedna otpremnina.

Kontrola rizika

  • Profili ličnosti služe samo anonimnom uparivanju sa obukama, nikad odluci o tome ko ostaje.
  • RAD ne počinje bez nezavisnog merenja i od prvog dana ima nadzor nad pravima zaposlenih.
  • Merenje rada nastavlja se i posle RAD-a, a održavanje sistema preuzima PRIZMA.

U svetu

Kanada, 1994–96. Revizija svih državnih programa. Federalna služba je za pet godina smanjena za 45.000 ljudi, odnosno 19%. Nudili su ranije penzionisanje bez umanjenja penzije i novčane podsticaje za dobrovoljni odlazak, pa je prinudnih otpuštanja bilo malo. Deficit od 5,3% BDP-a nestao je za tri godine, a budžet za 1997–98. bio je prvi suficit posle 28 godina. Neka ministarstva su ipak otpuštala previše, pa je kasnije trebalo ponovo ulagati.

Irska, 2010. Sporazum Croke Park. Do marta 2012. više od 7.000 ljudi premešteno je na druge poslove, broj zaposlenih smanjen je za 28.000, a godišnji trošak plata za 3,1 milijardu evra.

Singapur, od 2015. SkillsFuture objavljuje analize o tome kako automatizacija menja poslove. Građani od 40 godina naviše dobijaju vaučer od 4.000 singapurskih dolara za obuku, subvencije kurseva do 90% i programe prelaska u karijeri od 3 do 12 meseci.

Danska, od 1990-ih. Model fleksigurnosti ima tri stuba: lako zapošljavanje i otpuštanje, izdašnu podršku prihodu i aktivnu prekvalifikaciju uz obaveze. Britanski parlament je 2007. naveo da Danska na programe tržišta rada troši oko 4,5% BDP-a, a Velika Britanija manje od 1%.

Gruzija, 2004–06. Vlada je preko noći otpustila celu saobraćajnu policiju i izgradila manju službu od novih regruta, sa takmičarskim ispitima, novom obukom i mnogo većim platama. Broj zaposlenih u ministarstvu unutrašnjih poslova pao je sa oko 56.000 na 33.000. Gruzija se sa dna rang-lista korupcije pomerila do primera uspešne reforme. Reformisana policija je kasnije kršila prava građana.

Izvori (16)
RESS
Retrospektiva, statistika, strategija

Kako društvo zna šta radi, šta je uradilo i kuda ide?

U svetu

Brazil. Od 2003. savezna kontrolna služba javnom lutrijom bira opštine čije trošenje saveznog novca revidira. Studija Avisa, Feraza i Finana (2018) pokazala je da revizija smanjuje buduću korupciju u opštini za 8% i povećava verovatnoću kasnijeg sudskog postupka za 20%.

Holandija. Državni biro za analizu ekonomske politike (CPB) od 1986. procenjuje ekonomske efekte izbornih programa stranaka. Učešće je dobrovoljno. Broj stranaka koje učestvuju porastao je sa tri 1986. na deset na izborima 2012. i 2021.

U Srbiji

Praćenje. Sprovođenje obaveza Vlade ostaje nisko ili ga nije moguće izračunati, jer nedostaju planovi i izveštaji. Pripremljeno je i javno dostupno samo 24% izveštaja o sprovođenju važećih sektorskih strategija (SIGMA/OECD, 2024).

Izvori (5)
PRIZMA
Provera rada institucija zasnovana na međusobnoj analizi

Kako da institucije proveravaju jedna drugu, tako da provera služi poboljšanju, a ne kažnjavanju?

U svetu

Velika Britanija. Udruženje lokalnih vlasti (LGA) svim engleskim samoupravama besplatno nudi kolegijalnu proveru rada (Corporate Peer Challenge). Tim odbornika i viših rukovodilaca iz drugih samouprava provodi do četiri dana u samoupravi koja se proverava. Samouprava u roku od tri meseca objavljuje izveštaj i akcioni plan, a kolege se vraćaju oko deset meseci kasnije. Izveštaj o napretku mora biti objavljen najkasnije 12 meseci posle prve provere. Prema LGA, jedna provera najmanje svakih pet godina pomaže samoupravama da ispune zakonsku obavezu dobrog upravljanja.

U Srbiji

Reforma javne uprave. Od 148 mera reforme javne uprave planiranih za 2023. potpuno je sprovedeno 48, odnosno 32%. Prema SIGMA, politička rasprava o napretku reforme je „formalistička i neredovna“, a Savet za reformu javne uprave retko raspravlja o suštinskim pitanjima.

Rukovodioci. Prevelik broj vršilaca dužnosti na najvišim rukovodećim mestima SIGMA ocenjuje kao duboko ukorenjen problem, bez suštinskog poboljšanja (SIGMA/OECD, 2024).

Izvori (3)
UVOZ
Uvoz dokazanih modela

Kako preuzeti rešenje koje je uspelo negde drugde, a da se uspešno adaptira?

U svetu

Estonija, Finska i Island. Estonski sistem za razmenu podataka između državnih baza, X-Road, danas zajedno finansiraju Estonija, Finska i Island preko instituta NIIS, koji od 2017. vodi razvoj njegove osnovne tehnologije. Estonija i Finska od 2019. preko njega razmenjuju podatke o stanovništvu, što je prema OECD-u prvi projekat te vrste u svetu. Ukrajina je po istom modelu izgradila sistem Trembita. Kod je otvoren i besplatan.

EU Twinning. Instrument saradnje između uprava država članica EU i partnerskih zemalja. Projekat traje do tri godine i ima obavezne rezultate. Zemlja korisnik mora da angažuje sopstveno osoblje i pokaže trajnu posvećenost, a Evropska komisija naglašava da Twinning „nije jednosmerni instrument tehničke pomoći“.

Engleska. Američki program kućnih poseta Nurse-Family Partnership, sa dobrim rezultatima iz američkih ispitivanja, proveren je u Engleskoj na 1.645 majki prvorotki od 19 ili manje godina. U odnosu na redovnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu nije doneo dodatnu kratkoročnu korist na glavnim merenim ishodima.

U Srbiji

Twinning. Srbija je od 2004. do 2019. imala 79 Twinning projekata finansiranih iz fondova EU.

Priprema zakona. Analiza efekata pripremljena je za 63% nacrta zakona u 2023. Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU sproveden je 30%, a 70% planiranih zakonodavnih obaveza iz oblasti evropskih integracija preneto je u naredni period (SIGMA/OECD, 2024).

Izvori (8)
„Nijedan vetar nije povoljan onome ko ne zna u koju luku plovi.“
Seneka